Пресељење становника нехигијенског насеља „Газела” у Београду

Живот у сиромаштву искусио је не тако мали број наших суграђана, а број оних који не могу да задовоље ни своје основне животне потребе са сваком годином је све већи. Турбулентни догађаји, који су у протекле две деценије обележили Србију, али и регион, иза себе су оставили бројне жртве транзиције које се ни данас нису опоравиле од последица хроничне несигурности и немаштине.

Са проблемима које доносе социјална искљученост и свакодневица, у којој је многима циљ само пуко преживљавање, суочавају се и далеко развијеније земље од наше, као и много богатији градови од Београда, а у готово свим срединама се њихово решавање третира као приорирет.

Ипак, „рецепта” како то постићи нема, али има сагласности да до тог циља није нимало лако доћи. А он подразумева стварање што бољих услова живота, у којима ће бити могуће задовољавање основних потреба, попут прехране, здравља, образовања, запошљавања, становања и учешћа у друштвеном и културном животу...

Суграђани ромске националности, који су донедавно живели у нехигијенским насељима „Газела” и „Белвил”, још су теже пребродили протекле године и још драстичније осетили последице дубоког сиромаштва и социјалне искључености. Они су, међутим, расељени на боље и хумније адресе широм града и тамо данас почињу нови, цивилизованији и достојанственији живот. Одлуку града Београда подржали су одговорни грађани, невладине институције, али и део међународне јавности.

Акција је спроведена из једноставних и и хуманих разлога – становање у дивљим насељима подразумевало је њихову потпуну изолацију и минималне шансе да се изађе из тог зачараног круга. Рођени у овим „комунама” најчешће нису ни уписивани у матичне књиге, а самим тим су били лишени свих грађанских права, јер су за систем били „невидљиви”. Нису се школовали, одрастали су у картонским домовима, блату, без текуће воде, у глади, а зими без сталног и адекватног грејања. Вирусе, болести и разне епидемије... није било лако избећи, напротив, деца су махом била неухрањена и слабог имунитета. И без здравствене заштите.

Ове су слике данас, срећом, део историје.

Град Београд наставља да развија и спроводи обезбеђивање основне инфраструктуре за живот, васпитање и образовање деце, додатно школовање и образовање одраслих, здравствену заштиту и развијање хуманих односа изван заједнице пресељених суграђана и унутар ње, с циљем да се брзо и што безболније укључе у савремене токове. Целокупни програм, који у континуитету спроводе службе Градске управе града Београда, одвија се уз добру сарадњу са представницима међународне заједнице у Београду.

Посредством Кабинета градоначелника формирана је Радна група за координацију, праћење и надгледање реализације програма збрињавања пресељених ромских заједница, а организационе радне јединице Града Београда задужене су за ефикасно спровођење програма по ресорним областима које покривају.

Превазилазећи велике финансијске, техничке и логистичке препреке, Радна група и ресорне јединице, уз сарадњу са представницима ЕБРД-а и ЕИБ-а, успешно су у августу 2009. године спровеле процес пресељења становника из нехигијенског насеља „Газела” и формирања нових друштвених заједница на локацијама: Липовица, општина Барајево, Макиш, општина Чукарица, Кијево, општина Раковица, Бољевци, општина Сурчин, и Варош, општина Младеновац.

У априлу 2012. године град Београд такође је раселио и нехигијенско насеље „Белвил”. Укупно 108 породица са пребивалиштем у Београду и интерно расељени са Косова и Метохије привремено су збринути у мобилне стамбене јединице у насељима Макиш 2, Јабучки рит, Ресник, Липовица, Кијево и Бољевци, док је 117 породица враћено у општине и градове Србије у којима имају пребивалиште.

Град ће наставити са активностима које становницима из некадашњих нехигијенских насеља континуирано обезбеђују квалитентије услове за живот. У том програму приоритет имају обезбеђивање основне бриге о деци, старим лицима, као и осталим члановима породица, редовна здравствена заштита, услови за основно образовање и запошљавање.

Град Београд ће у пуном капацитету остваривати планиране програме и предузимати све потребне мере како би у наредном периоду породице и појединци расељени из насеља „Газела” и „Белвил“ били интегрисани у друштвену заједницу.

Према програму који град следи, циљ стратегије за борбу против сиромаштва и искључености није само ублажавање и смањење већ и превенција социјалних проблема. Привредни опоравак и успешна економска политика предуслови су за спровођење дугорочно одрживих програма социјалне заштите, због тога што је свака социјална политика чврсто везана за економску политику. Без таквих предуслова реализација самог социјалног програма је изразито тежак и захтеван задатак, али не и немогућ. Град Београд наставља интензиван рад на интегрисаном развоју и правовременом и пажљивом праћењу промена и потреба грађана који живе у неповољним социјалним условима.